X hits on this document

Word document

TIHOMIR JOVANOVIĆ – TOĆA - page 1 / 78

186 views

0 shares

0 downloads

0 comments

1 / 78

TIHOMIR JOVANOVIĆ – TOĆA

NEURO–PSIHIJATAR

Upoznavanje sa dečakom iz crnotravske planine, odraslog u Leskovcu, studirao u Beogradu, spacijalizirao u Skoplju i Zegrebu, na studijskim boravcima u Parizu, Moskvi, Lenjingradu, Londonu i Briselu.

Na nizu domaćih i međurandnih kongresa i simpozijuma referisao o svojim stručnim i naučnim istraživanjima.

Tihomir Jovanović, čije je nadiimak „Toća“ nastao u porodici, iz milošte prema ljupkom dečaku. Ime je prošlo kroz više faza sa uzrastom: Tikica, Tićica, Tokica, Tole i konačno Toćica – Toća! Od malena je smatrao sebe stvorenim da uvek nešto kreira, za dobrobit ne samo svoju. U sebi je oformio više dimenzija. Ovde će biti reči o njegovoj duhovnoj dimenziji.

Uvek se borio ne samo za sopstveno stvaralaštvo, ljudsku slobodu, jednakost među ljudima, obejektivni humanizam i saradnji sa svima koji je prihvataju na bazi stvaralačkog povraratnog sprega.

Zvanično, rođen 10 avgusta 1928.godine, po pravoslavnom kalendaru, stvarno u petak pre Bogorodice, a po pričanju majke. Sve se odugralo u planini u padiniprema Orlovcu. Ona je skupljala pokošeno seno, na livadi.. Odjednom, porodiljski grćevi, kako je to bilo po četvrti put, četvrti porođahj, imala je stečeno iskustvo. Sve je išlo lagano, bez teškoća. Tu se brzo brzo odvijaklžlo, a porođajje bio lagan; srpom je prisutna svekrva presekla pupak. I tako, dok je zalazilo sunce, dečak je bio donet kući: u mahali Gornji Strumićevi rejona Zlatanci u Crnoj Travi.

Toća u četvrtoj godini kaptira izvore u Dolini kraj G. Strumićeva. U petoj godini pravi „kosu“ od drveta i glavni je pratilac kosača u planini blizu Orlovca. Sve je to bilo dok je sunce obasjavalo visoke bukve i divne, cvetne livade perepune ne samo pčela i ptica.

U osmoj godini, kao učenik drugog razreda Osnovne škole, učio je obućarski zanat kod čika Vaneta, oca najboljeg školskog druga Slobodana. Već tada je odlučio da ne bude zidar, jer se otac kao građevinar „mnogo mučio“, leti i zimi.

Od malena zaljubljenik u stripove: Mika Miš, Mikijevo carstvo, Veliki, Plavi zabavnik itd. Tada je već znao ne samo za Flaš Gordona, Zigomara, Či Janga. Strasno je čitao: Žil Verna, Mark Tvena, Dikensa, Gogolja, Tolstoja, a posebno se divio Šekspiru u Puškinu. Sa Fantomom i njegim psom, Devisom, se zbližio sa Afrikom, Azijom, Sibirom, Amerikom, Austalijom, Severnim i Južnim lednicima. Bio uz pomoć mašte i Vlaš Gordona, na Marsu, Mesecu, Veneri, Saturnu… i našao se u beskraju vasione. Sa svršenih 12 godina prihvatio da bude stolarski učenik. Otac je mislio da mu se sin upisao u Građevinsku školu, ali to je bila Građanska škola. Tako je nastao prelom u daljoj edukaciji. Takonastalo povezivanje životnei intelektualne prakse.

Negde u to vreme mu se pri ruci se našla knjiga „Vaskrsli bogovi“ od Mereškovskog. Nakon toga čvrsto je odlučuio da mu idal bude Leonardo da Vinči. Sve je činio da bude slikar, vajar, graditelj i stvaralac u želji da bude koristan ne samo za sebe. Novca za boje i platna, nije bilo, ali su tu bili: papir, olovkai i ilovača. Mogao je da crta, piše i vaja. I pak, jedno su želje dečaka a drugo šta donose ratovi i pakao koji je povremeno dečaka orkuživeo.

Document info
Document views186
Page views186
Page last viewedFri Dec 02 22:26:36 UTC 2016
Pages78
Paragraphs1695
Words28746

Comments