X hits on this document

Word document

TIHOMIR JOVANOVIĆ – TOĆA - page 15 / 78

245 views

0 shares

0 downloads

0 comments

15 / 78

Životna stvarnost uči da je u lečenju, ili u sprečavanju bolesti duševnih poremećaja neophodan petodimenzionalni pristup (telo, duša, socijum, povratna sprega, rekreativnost), ali uz jak oslonac na tekovine medicinskih i ne samo medicinskih nauka. Međutim, u praktičnom radu se vrši razdvajnje problema, jer se tokom tretmana mora imati tačno utvrđeni plan i ne može se raditi nesistematski.

Pitanja su raznovrsna, nastajali su u raznim okolnostima. Najčešće putem savetovališta, u terapijskim i psihoterapijskim seansama; grupno, individualno, preko pisama, ili medijskim putem (radio, televizija, internet). Sistematizona su,  prema učestalosti a pojednostavljena radi preglednosti

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Tokom svoje prakse psihijatar se svakodnevno susreće sa nizom pitanja. Ako neko radi preko 40 godina, onda su ona gotovo nebrojena. Mi smo odabrali nekoliko setova međusobno povezanih pitanja koja su se najčešće ponavljala.

Ovih nešto preko stotinu pitanja za psihiajatra pokušali smo da uobličimo. Ona su mogla da se razmatraju i na drugi način. Može se reći da bi svaki psihijatar imao svoju verziju kako postavljanja tako i odgovora na pitanja. Mi smo uzeli neke naše kriterijume, najpre to je učestalost pitanja koje su postavljali pacijenti, članovi njihovih porodica. Tu su i pitanja učenika, studenata, ili saradnika a i kolega, koja su im se nametala tokom njihovog rada. Sve je to prirodno i tako smo postupali sa svakim pitanjem i davali odgovor koji će biti, nadamo se većini dostupan. Mnogima nije dat potreban, opširniji prostor. Zagonetke se mogu dalje produbljivati. To će nam dalje, naša stvarnost, praksa i rezultati ukazivati i dalje davati preciznije, konkretnije, jasnije odgovore.

Ostala su brojna pitanja na koja tek treba odgovarati. Psihijatrija zadire sa jedne strane u sve probleme društva, razne oblike ljudskog stvaralaštva u umetnosti, religije, a sa druge strane u razne specijalnosti same medicine. Brojna su fundamentalna pitanja iz raznih oblasti sa kojima Psihijatrija je u stalnom dosluhu (Biofizika, Biohemija, Fiziologija, Patofiziologija, Patologija itd). Sa druge strane sa brojnim medicinskim specijalnostima (Interna medicina, Dermatologija, Venerologija, Otorinolaringologija, Neurologija, Oftalmologija, Ginekologija, Akušerstvo, Neurohirurgija, Pedijatrija, Gerijatrija itd. Sa treće strane neke nauke neposredno produbljuju psihijatrijsku praksu, kao što su dostignuća iz Psihologije u svim njenim raznim specjalnostima, Mentalna higijena, Psihoanaliza ima svoje mesto, ali su tu i brojne druge varijante psihoterapeutskih metoda. Postoji i Sociologija koja se bavi problemima odnosa u društvu. Zatim mogućnosti primene dostignuća Defektologije kod nekih osoba, kojima bi se moglo pomoći. Za brojnu populaciju ostaju široke oblasti rekreativnih i kreativnih oblasti ljudskog življenja. Sigurno je da se poboljšavanjem odnosa u društvu kao i njegove ekonomske snage mnogo toga može ispraviti. Posebno otvaranjem pogodnih radnih mesta.

Možda nismo dovoljno istakli ulogu penzionisanja nekih duševnih bolesnika. Postoje tendence da se pojedina preduzeća, firme, institucije "oslobode" neefikasnih i onih "koji mogu biti nezgodni", pa sve čine da budu penzionisani, pored ostalog i "da ne smetaju". Tome neretko idu na ruku i pojedini zdravstveni i socijalni radnici. Umesto da preduzmu mere da oni zauzmu mesto koje bi odgovaralo njihovim psihičkim i fiziološkim spsobnostima, njih prisilno penzionišu. Mlada penzionisana osoba je najveći teret za svoju porodicu, za okolinu, pa ako hoćemo i za društvo. Stručnjaci upravo treba da rade na tome da svakom mladom čoveku pruže radno mesto koje odgovara njegovim sposobnostima. U suprotnom osoba od društva, ako je mlada i penzionisana, doživljava se i od sebe i od okoline

Document info
Document views245
Page views245
Page last viewedSat Dec 10 22:31:52 UTC 2016
Pages78
Paragraphs1695
Words28746

Comments