X hits on this document

Word document

TIHOMIR JOVANOVIĆ – TOĆA - page 2 / 78

199 views

0 shares

0 downloads

0 comments

2 / 78

Uvek se pitao od kuda kod nekih ljudi toliko destruktivnosti i teško razumljivih budalaština? Bio je to samo jedan od razloga što se opredelio za Medicinu i posebno Neurologiju i Psihijatriju.

Najpre da vidimo i čujemo šta je to o Toći pisao njegov gimnazijski drug, Dušan Stošić. profesor književnosti.

Ovo su  njegove – Autobiogreafske BELESKE

Наша чаршија

Лушан Сшошић

АУТОБИОГРАФСКА БЕЛЕШКА (Помак, 2006.)

У лесковачку гимназију прешао сам и врањске гимназије. То је било 1946. године када су се моји родитељи преселили из Прешева и купили кућу у Лесковцу, у улици Страхињића Бана. То је била типична улица старог Лесковца са малим кућама. После је све то срушено и ми смо до-били трособни стан у истој улици, а уз то и кућу са баштом у Горњем по-љу.

Уписао сам се у шести разред лесковачке гимназије.

Одмах сам стекао нове другове: Крсту Димитријевића, Богосава Васића, Југослава Рајковића и Звонка Марића, апотекарског сина.

У то време је литерарна секција ове школе била врло активна и на мене је оставила дубоку утисак дебата о приповеци, мислим да је њен наслов био "Шајкача", коју је написао и прочитао Тихомир Јовановић -Тоћа. Ако се добро сећам, радило се о јунаку приче коме је окупаторски полицајац наредио да баци шајкачу, а овај је то и послушао, што је био кукавички поступак. Како је Звонко Марић у дискусији рекао да би тако учинио и сам аутор приче Тоћа, раз-говор је кренуо око питања односа писца и његових јунака. Гимназија је имала и школски лист који су уређивали Николај Тимченко, Миодраг Митић и Јован Букелић.

Ево мојих главних сећања из тог далеког доба.

Ја сам успоставио пријатељске односе са Крстом, Васићем, Звонком и Тоћом. Уплашеном дечку из касабе све је личило на блистави интелекту-ални рај. У кући Звонкових родитеља приређивали су се концерти. Тијана је свирала клавир, Пеђа - саксофон а Звонко виолину. Чини ми се да су се помињали Шостакович и Сарасате.

Овде су вођени и разговори о лит-ератури, науци и филозофији. Међутим, много значајнији и интересантнији су били састанци у кући Тоћиних родитеља.

Ако је Звонко, још тада, био најобразованији лесковчанин и прави европски господин, Тоћа је пред-стављао пролетерског и ренесансног генија свестраности. У исти мах и приповедач и сликар и вајар и научник, он је горео интензивним стваралачким   пламеном.   

Његова друга активност Је била организациони рад у школи. Био је високи ом-ладински руководилац.

Његова трећа особеност се састојала у мистичном ентузијазму којим је снажно ширио дух интелектуалних авантура на околину.

Из мистичног ентузијазма родио се Кружок младих научника а састанци овог необичног кружока одржавали су се у Тоћиној соби у кући његових родитеља.

Ја сам запамтио следеће чланове тог кружока: Југослава, Васића, Кулића, Крсту, Звонка...Било је и других мање редовних. Тоћа је био творац, аниматор и мозак и душа кружока. Принципи оснивања и пос-тојања кружока били су жеђ за неограниченом истином, борба за истину и неограничена слобода исказивања властитог мишљења.

Најпре се разговарало о природ-но-научним темама. Разна питања физике, неурологије (превасходно Тоћине теме), космологије, дарвиниз-ма, марксистичке филозофије, пита-ње дијалектике.

Document info
Document views199
Page views199
Page last viewedSun Dec 04 01:31:20 UTC 2016
Pages78
Paragraphs1695
Words28746

Comments