X hits on this document

Word document

TIHOMIR JOVANOVIĆ – TOĆA - page 24 / 78

226 views

0 shares

0 downloads

0 comments

24 / 78

ono što je na bilo koji način subjekat već doživeo. Zakon potpuno novog – snevaču sve u njegovim snovima je novo, prostor, ličnosti zbivanja, sem njegovog duhovnog sadržaja. Fokalnom teorijom snova se traga, ne samo za ovim mehanizmima.

Humnistička sveobuhvatna filozofija u pet dimenzija – svako ljudsko biće ima pravo na (1)svoje telo, da bude celo, zdravo i po mogućstvo lepo; pravo na razvoj svog (2) duhovnog bića na dušeni razvoj, svih elementarnih i složenih psihičkih funkcija; (3) raditi stalno na usklađivanje koreknih odnosa sa okolinom – unutar porodice, sa komšijama, u državi sa drugim zajednicama unutar i izvan nje; pravo (4) na radne aktivnosti, sve to treba da bude usklađenosa organskim i duševnim razvojem pojedinca unutar zajednice. To je pravo na rad koji će se nagraditi; pravo na (5) rekreativne aktivnosti, pored svojih prava i obaveza iz prethodnih dimenzija, neophodna je i ova aktivnost koja izvire iz i produkcijekoja vodi dopživljavanju radosti života.

intuicija lt. – poimanje stvari naizgled bez iskustva, logičkog saznanja i racionalnog objašnjenje u trenutku «prosvetljenja». Bergson naučnom saznanju suprotstavlja, pravo, neposredno, kao realno stvaralačko trajanje. K.G.Jung kaže: «ne znam kako to znam, ali znam da je to tako». U parasvesti i. dominira aktivnostima u relacijama prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Mnogi pogrešno dovode vezu i. sa instinktom, bez obzira što takva veza postoji u oblasti nesvesnog, inače dominantnog u zglavkara, pa i kičmenjaka gde sve više inicijativu imaju nagoni. Neposredno saznanje, bez prethodnog iskustva; duhovno sagledavanje koje se dobija na način koji se ne osniva na prethodnom iskustvu ili saznanju; sposobnost saznavanja i putem testom prekognicije; može se reći da se i. u najširem smislu shvata kao slutnja, predosećaj, ali i kao oštroumnost, što se shvatilo kao i nešto suprotnom naučnom saznanje i naučnom metodu». U korelaciji je sa elementima parasvesti.

misaoni eksperiment – koristi sposobnost pojedinca da svojim misaonim sadržajem, komparacijom situacija u prostoru i vremenu da pomogne sebi, i svojoj okolini, da prevaziđe probleme koji ga aktuelno muče. Koristi se kao psihoterapeutski tretman kod pacijenata. Postoje brojne životne situacije, koje pojedinca, pacijenta, mogu da muče. Uzećemo jedan od češćih primera iz životne stvarnosti: želju ostvaruje svojim mislima, kao da se dešava u stvarnosti.

modaliteti mišljenja – forme u kojima se mogu pojaviti mišljenja: pravolinijsko, rigidno m.; elastično, koje može primiti neke uticaje; plastično m. koje prihvata neke od uticaja; slojevito mišljenje: koje se menja od uticaja više faktora; na kraju: kombinovano mišljenje koje se menja zavisno od uticaja u bilo kom od modaliteta.

modaliteti svesti – oblici u kojima se ispoljavaju forme ljudske svesti: eusvest (žiža i oko nje, prihvatanja svesti o sebi, kao i tokom sanjanja); prisvest, podsvest, nadsvest, nesvest i parasvest. Sve ove pojave treba razgraničiti od psihoanalitičkog pojma o u  Ego-teorijama.

nesvesno – Frojd S. je prihvatio ovaj termin od filozofa, kao što su Lajbnic, Šopenhauer, Niče i dr., a upotrebio ga za ono psihičko o kome ne znamo ništa, koje nam svoje postojanje otkriva isključivo preko izvesnih zbivanja. Autori često ne prave jasnu razliku između termina nesvesno i podsvesno. Po nama n. je jedan od modaliteta svesti ima svoju biološku osnovu u strukturi mozga, a i u funkciji uslovnih refleksa, biohemijskih tokova koji se odvijaju u moždanim strukturama, sinapsama, a psihološki se prvenstveno ostvaruje u nagonskim radnjama itd., a psihičko je, a u korelaciji sa biohemijskim i fiziološkim procesima. N. je jedan od modaliteta svesti, koji ima svoje mesto ne samo u snovima i

Document info
Document views226
Page views226
Page last viewedThu Dec 08 19:39:59 UTC 2016
Pages78
Paragraphs1695
Words28746

Comments