X hits on this document

Word document

TIHOMIR JOVANOVIĆ – TOĆA - page 29 / 78

212 views

0 shares

0 downloads

0 comments

29 / 78

и рекреативна компонента садрже наговештаје да је ту реч о тематизирању једне нове индустријске цивилизације, спорта и уметности у будућности. За сада је то наговештај, али он постоји.

Из реченог се може да претпостави да у основи ауторовог става стоји нека наивна оптимистичка филозофија. Такав закључак би био погрешан. Ауторову фундаменталну мисао одређује концепција реалних могућности човека и друштва. Реалне могућности, по њему, не спречавају добро функционисање свих пет компонената његове теорије у свакодневном животу. С друге стране, ово схватање успешно повезује резултате психолошко – психијатријских истраживања и истиче да се већина људи остварује у индивидуалном животу. Што се, ипак, на глобалном плану догађају велика одступања од реално могућег у правцу деструкције и што је свет препун разарајућих сукоба између појединих личности, између већих заједница, између човека и природе – то за Тихомира Јовановића има значење фазе у развоју човека. Али овај аутор сматра да у крајњој линији све зависи одд избора који људи праве. Путеви, добри или лоши, човеку су отворени.

Боље загледање у суштину афоризама показује да аутора посебно занима једна интересантна противуречност у ставовима мислилаца. Он ставља акценат на чињеницу да скептички филозофи у свом реалном животу не живе по принципима своје филозофије, а да филозофима крајњим песимистима и жестоким критичарима достигнућа савремен технике нимало не сметају да уживају у најновијим моделима аутомобила и сличним остварењима нашег времена.

Све у свему овде се читалац суочава са текстовима једног разложног научника и филозофа који зна за меру и духовну и физичку равнотежу. Душан Стошић

¨РЕЦЕНЗИЈА

В.Панић

Mисли које лече¨ др. Јовановића се баве фундаменталним проблемима човекове егзистенције: његовим односом према себи и према другима као и према свету и човечанству у целини, усамљености, патњи и инфериорности, жељама, страховима, осећањима кривице и осећањима свемоћи, лажи и истини, времену и простору у коме живимо, сиромаштву и богатству, глупости и мржњи, коначности и бесконачности итд. Свака мисао је добро одмерена, логички конзистентна, а у исто време песнички надахнута и оптимистичка. Понекад морамо читати томове различитих књига да би смо тамо нашли две три мисли за које осетимо потребу да их забележимо и запамтимо. Овде је све дато на једном месту, сведено на једну тачку, доведено у сам центар бесконачног круга, о чему је писао Достојевски у својој причи ¨Kротка¨. А то је идеал људске  мудрости, да све што зна сажме у формулу, да каже једноставно и јасно, непосредно, а да се,, потом, мисао у души читаоcа разлаже и шири.

          ¨Mисли које лече¨ др. Т. Јовановића препоручујемо пажњи читалаца, онима који још не знају и који треба да уче као и онима који знају, а који желе да се упоређују и да се проверавају. И увек када осете страх и неповерење или када се осионо осиле – да им се враћају и да их поново прочитају. У другом делу књиге аутор даје кратак приказ метода рада са психијатријским болесницима, ресоцијализују и њихово постепено укључивање у процесе живота и рада. Овакав приступ знатно проширује делокруг рада психијатријског тима,, а пацијент се схвата као специфична личност коју не треба само ослободити патолошких симптома већ је треба реструктуирати и оспособити у сваком погледу, конкретније, у свих пет основних димензија: биолошкој, психолошкој, социјалној, радној и кондиционој. Медикаментна терапија је прва, често и основна, али је по правилу недовољна. Ако се само она примени, пацијенти се поново враћају са све мање шанси да стигну до жељеног циља. Иако су ова разматрања, са стручног

Document info
Document views212
Page views212
Page last viewedTue Dec 06 10:15:06 UTC 2016
Pages78
Paragraphs1695
Words28746

Comments