X hits on this document

Word document

TIHOMIR JOVANOVIĆ – TOĆA - page 38 / 78

293 views

0 shares

0 downloads

0 comments

38 / 78

ovom naučnom fenomenu. Shvata autor da jedinka ne ni može da nastane ni da egzistira usamljena. Ona je suštinski vezana za svoju socijalnu i prirodnu sredinu iako može. da ih menja, ali bez njih ne može da opstane.

T. Jovanović daje i definiciju ličnosti koja ima svoje originalnosti. Preovladava stereotip koji se nameću. On piše: "persona je ličnost, koja se predstavlja pred drugima, ali i pred sobom, pred svojom ego- strukturom i ego-funkcijom". Pri tom ne dovodi u pitanje da tek u odnosu na drugog čovek se dokazuje i postaje sve više ličnosti što preobražava svoju prirodu u ljudsku prirodu. Uostalom i to je proces očovečenja čoveka. 0n ovo čini i sa stanovišta filozofije nastojeći da vidi jedinstvo pristupa između psihologije i filozofije.  U svom stvaralačkom delovanju traga za nečim originalnim. Nije sklon da se zadržava na saznato već na osnovu toga ide dalje prodire u nove prostore što govori da se ne radi samo o naučniku potvrđuje otkriveno nego traga za novim dometima koji unapređuju naučnu oblasti kojom se bavi.

Ono što iz teorijskog pristupa T. Jovanovića neposredrno izbija to je i praktični pristup preko dimenzija , tačnije pet dimenzija oblika egzistencije, kojima se ukazuje put kako ličnost da najpre da nađe sebe, i na kraju da ostvari svoju optimalnu egzistenciju.

Dosta prostora u svojim razmatranjima, što je razumljivo, daje i moralu i etici, a dodiruje i pitanja aksiologije i humanizma. Bavi se i savremenim moralnim dilemama i tu nastoji da bude originalan. On ističe da se čovek razlikuje od životinja govorom i moralom, ali uzima veoma bitnu svest čoveka da može da predvide događaje i da koristi sve savršenije alatke za rad. U tom pogledu bitne su razlike, a moral je tu kao nepisana pravila ponašanja u svim sferama čovekova ispoljavanja. Moral rezervisan za ljudsku moralnu praksu nalazi se н kao naučna oblast etike. Stoga je etika nauka o moralu. Tu dolazi do spoja prakse i teorije. Nisu isti sinonimi moral i etičko iako se mogu tako tumačiti, ali razlika postoji kao što je između prakse i teorije, a jedno bez drugog ne daje definitivne vredne izlaze iz labirinta saznanja.

Dosta prostora posvećuje pitanjima duhovnosti koji pretežno tumači sa stanovišta postojanja religijske svesti, koja je ideološka kao i svaka druga pojava u društvu privatnog vlasništva.

Uvek postoji opasnost da naučnik koji se bavi misaonim i psihičkim procesima upadne u zamku subjektivizma i da izgubi vezu sa stvarnošću, a što nije slučaj sa T. Jovanovićem. On je čvrsto na realnom terenu i veoma se stručno snalazi u oblasti filozofije sa njenim disciplinama. Navođenjem misli antičkih kao i brojne plejade filozofa u istorijskim tokovima pokazuje da veoma svestrano poznaje filozofske i druge misli. Njemu misli drugih služe ne da potvrde njegova mišljenja nego da pokaže kako se nastavljaju misaone aktivnosti koje su sve masovnije i dublje u saznanju objektivne pa i subjektivne stvarnosti.

Ovo je naučno-istraživački rad koji je zahtevao dosta intelektualnog napora. Nije samo ostajao na poziciji prezentacije mišljenja velikih naučnih autoriteta nego i dodavao svoja razmišljanja unoseći i nove sadržaje u pojmovna određenja koja su funkcionisala u misaono-naučnoj komunikaciji.

Bogata literatura kojom se koristio pokazuje namere da se što šire priđe ovoj oblasti i da svoj doprinos obogaćenju naučnih disciplina novim činjenicama naučno oblikovanim.

Njegova "odbrana" individue, ličnosti, čoveka ima svoje humanističke .dimenzije čime celini napora daje celovitosti čovekoljublja. On je oslobođen robovanju oveštalim već istrošenim simbolima, kojima se čovek odbaci ju na marginama svetske istorije. On ga vraća na mesto gde se javlja kao najviša vrednost ali tek kada ispoljava svoju društvenost. I tu traži taj spoj egzistencije i esencije, ličnosti i

Document info
Document views293
Page views293
Page last viewedFri Jan 20 13:08:24 UTC 2017
Pages78
Paragraphs1695
Words28746

Comments