X hits on this document

Word document

TIHOMIR JOVANOVIĆ – TOĆA - page 42 / 78

198 views

0 shares

0 downloads

0 comments

42 / 78

Poznato je da se u svakoj struci, pa i u psihijatrijskoj, svakodnevno stiču nova iskustava, nove tekovine, rezultati i znanja. Mi odgovaramo na pitanja prema našim uslovima.,posebno  prema našem trenutnom stavu odnosno poznavanju materije. Dobronamerni, ali i oni koji to nisu, mogu nam ukazivati na naše omaške, jer ništa nije savršeno i ako mi težimo tome cilju.

Kao što smo rekli, neka pitanja, koja se često postavljaju, dotiču razne oblasti. Moguće da na većinu od njih ne možemo dati potreban odgovor. Što smo se ograničili na broj sto? Kada budemo došli do kraja sa pitanjima, do tog broja, videćemo da li je ostala neka nepokrivena oblast.

Većina naših pacijenata je izražavala potrebu da se odgovara na niz pitanja, pa neka od njih "zaboravljaju", pa ih iznova ponavljaju, u novoj ili sličnoj formi.

Držeći se zahteva pacijenata, mi smo pokušali da se ograničimo bar donekle na ovaj ''okrugao'' broj, a praksa će nam pokazati da li postoji potreba za većim brojem odgovora.

Ako bi podelili pitanja, mogli bismo ih najpre razvrstati prema čestoći; postoje svakodnevna, uobčajena pitanja, do onih koje se jedva gde mogu naći, pa se i sam psihijatar pita odkuda i nešto tako da padne na um slušaocu. .

PAMĆENJE – VELIKO ČUDO PRIRODE

Avangarda, Beograd, 2004

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Pamćenje je jedna od najznačajnijih funkcija u prirodi. Postoji pamćenje koje se odnosi na svet materijalnog, odnosno fizičkog i hemijskog. Svaka biološka vrsta ima svoje pamćenje. Takođe i ljudska. Ono što se odnosi na pamćenje svakog pojedinca, predstavlja stub njegove ličnosti, i ne samo njega. Pamćenje je i istorija Zemlje, čovečanstva, svakog naroda, a posebno u funkcionisanju ljudske vrste, pa i svakog pojedinca. Bez ikakvih dilema može se reći da jedna ličnost postoji onoliko koliko je očuvano njeno pamćenje, kao celine, ali i sa pojedinostima koje se mogu naći u toku njene egzistencije.

Zaboravljanje je uslovno vezano za pamćenje, ono ga prati kao senka. Postoje zakonitosti koje su takve, da nema zaboravljanja bez pamćenja, kao i obrnuto. Posebno kada se radi o ljudskoj vrsti.

Ukazali smo na raznovrsnost u kojima se ogleda pamćenje kod čoveka, i forme u kojima se javlja i odnosi se na psihomotoriku, vizuelnu oblast, odnosno slikovito, auditivno - logičnu i još na nagonsko-emocionalnu sferu. Pokušali smo da donekle objasnimo organsku osnovu pamćenja i nemogućnost da se pamćenje izdvoji nezavisno od same materije koja pamti i koja misli, a to bi bio, mozak odnosno CNS. Sa druge strane, sama tehnika daje gotove beskrajne mogućnosti preko usavršavanja upamćivanja, pamćenje raznim metodama, koje pojedinac može da koristi u pogodnom trenutku.

Uloga genetskih mehanizama su predmet brojnih istraživanja. Nasleđivanje bioloških struktura koje proizvode psihičke funkcije, i nesumnjivo da će se odražavati na funkcije koje smo označili kao «elementarne», pošto su neposredno zavisne za funkcionisanje mozga. Ne postoji korelacija između intelektualnih funkcija i pamćenja, ali dobro pamćenje sigurno olakšava učenje iako se faktor volje ne sme zanemarivati.

Kada je zaboravljanje u pitanju, tu takođe geni imaju svoje mesto. Najviše u brzini kojom se javlja kao propratna pojava pamćenja. Kao i pitanje da je zaboravljanje svojstvo ne

Document info
Document views198
Page views198
Page last viewedSun Dec 04 00:00:46 UTC 2016
Pages78
Paragraphs1695
Words28746

Comments