X hits on this document

Word document

TIHOMIR JOVANOVIĆ – TOĆA - page 43 / 78

194 views

0 shares

0 downloads

0 comments

43 / 78

samo moždanih struktura, nego i pamćenje u širem smislu, odnosno duha, koje mozak ne zna kako da obradi. Ljudski mozak, posebno.

Istorijat ljudskog pamćenja se odnosi na pokušaj vraćanja na ono što je nekada negde bilo, nešto se desilo. Sama tehnika zadržavanja tokom istorije se stalno menjala i težila usavršavanju. Uz stalni usklik: da se ne zaboravi. Uprkos tome, ipak se mnogo toga zaboravi. Neumitno, kao i sve što je u prirodi, prolazno, da bi se opet pojavilo u novoj formi,

Razvojem kibernetike, informatike, elektronike i posebno inženjerske psihologije došlo je do visokog razvoja mogućnosti prepoznavanja samog pamćenja ali i razvoja ljudskih duševnih sposobnosti, do gotovo nepredvidljivih razmera. U prvom redu to bi se odnosilo na samo pamćenje. Ukazuje se da je kod osoba koje su kod mladih, posebno kod dece veoma razvijeno upamćivanje, odnosno manje ili više trajno pamćenje, koje se odvija uz nesmetano, uz neophodno optimalno funkcionisanje samog mozga. Ne samo na taj način nego i konsekutivno delovanje psiholoških, pedagoških i za svakog pojedinca optimalnih stimulativnih mehanizama uz već nasleđenu genetski reformisanu osnovu.

Ukazano je da je pamćenje neodvojivo od samog učenja u kome igraju ulogu i druge ne samo elementarne psihičke funkcije. Raznovrsne su forme na koji način bi se pamćenje objasnilo, kroz istorijski razvoj saznanja o samom pamćenju, čime je samo donekle dodirnut pokušaj da se još u davna vremena koristi pamćenje u razne oblike umetničkog i naučnog stvaralaštva. Svako učenje uključuje i mehanizme vezane za pamćenje. Ali i zadržavanje onoga što nije potrebno, može da remeti sklad u pamćenju. Mi smo ukazivali i na mogućnost «da se ume» i da zaboravlja. Posebno ono što može da remeti svakodnevnih život, pa i snalaženje u životu. Sa druge strane svi oblici stvaralaštva ne bi se mogli ni da zamisle bez uključivanje pamćenja, sećanja ili prisećanja. Pri tome trebalo bi trebalo razlikovati stvaralačko pamćenja od obrađivanih modaliteta svesti.

Izvršena je korelacija pamćenja, pažnje i uloge svesti u budnom stanju i ukazivano na ulogu pamćenja u toku spavanja i sanjanja i reprodukcije nakon buđenja.

Ovo je pokušaj da se ukaže na neuhvatljive ali dokučive puteve pamćenja, da bi se moglo koristiti i na čisto praktičan način u cilju njegovog poboljšavanju, od stila života, uloge genetskih faktora, preko razvoja psihomotorika, ishrane pa i pokušaj da se na neki način uspori slabljenje pamćenje i uspori zaboravljanje, a poboljša prisećanje u odgovarajućem trenutku.

Potrudili smo se da izbegnemo da o pamćenju govorimo ono što se širokoj publici neprekidno ponavljanja o «veštini» stalnog, posebnog pamćenja, o «supermemoriji», o tome kako se pamćenje može do savršenstva podići. Mi govorimo o svakodnevnim problemima pamćenja i zaboravljanja, koristeći se donekle pouzdanijih tekovina filozofskih, bioloških, psiholoških i iskustva iz svakodnevne prakse jednog lekara. Ukratko, ukazano je na modalitete pamćenja i krugove zaboravljanja, kao i onog koje opominje.

Ukazano je na praktične puteve, one koje koriste pamćenju, - na ubrzavanje ili usporavanje celishodnog zaboravljanja preko usklađenog načina života, posebno na načina ishrane, isticanje štetnog dejstva toksičnih supstanci, a pre svega na one na koje čovek svojom aktivnošću može uticati; u prvom redu na pušenje, alkoholna pića, pa u nekim slučajevima i unošenje droga u raznim formama.

Različiti su uzroci zaboravljanja. Ono može biti korisno, ali često je i štetno, na samo za pojedinca. Ukazuje se na vrednosti bioloških i psiholoških osnova zaboravljanja. Učinjen je napor da se donekle osvetli psihoanalitička metoda pristupa u zaboravljanju i pamćenju, da se ne samo pojedinačni slučajevi zaboravljanja svedu na pravu meri. Da se ne bi generalizovali kao  na univerzalnu formu zaboravljanja. Ono ima mnogo veze za brojnim uzrocima koji se odnose na zaboravljanje, a naročito na biološke tokove, koje aktivira određena situacija u kojoj se može naći pojedinac.

Document info
Document views194
Page views194
Page last viewedSat Dec 03 14:14:27 UTC 2016
Pages78
Paragraphs1695
Words28746

Comments