X hits on this document

Word document

TIHOMIR JOVANOVIĆ – TOĆA - page 44 / 78

189 views

0 shares

0 downloads

0 comments

44 / 78

Da bi se reduciralo štetno zaboravljanje najbolje je sačiniti plan pamćenja, baš kao i sam plan predviđanja zaboravljanja. Pristup takvom planu u velikoj meri na psihičkoj, sopstvenoj konstrukciji. Time se u znatnoj meri redukcije štetno zaboravljanje.

Na kraju, jasno je da se o pamćenju može još mnogo toga reći, ali ovo je samo pokušaj da se sa jednog ugla baci pogled da svu raznovrsnost onoga što se označava kao pamćenje, zaboravljanje ili koncentraciju i diferencijaciju unutar i među psihičkim funkcijama.. Zadatak je skroman - kako bi se sa jedne strane poboljšala biološka osnova organizma i mozga, a sa druge strane olakšalo ciljano pamćenje i učenje, a reduciralo štetno zaboravljanje.,

PARAPSIHOLOGIJA

IZMEĐU

ISTINE, MISTIKE I NAUKE

Avangarda, Beograd, 2005

ZAKLJUČAK  

Ljudska bića u svojoj jedinstvenosti se veoma složena i neprekidno ispoljava niz potreba kojega stalno ispunjavaju. Neprekidno se ispunjava sa brojnim stremljenjima i to redovno, kada zadovolji svoje biološke, ali i onda duhovne potrebe. One su tesno povezane i neprekidno prožimaju jedno sa drugim.

Para fenomeni su pojave koje ispunjava ljudski duh i čini da svakodnevicu ispuni stalnim potragama za ono što je tu, oko nas, pored, ali ipak nejasno, ispunjeno nečim što je izvan čula, ili tu sasvim uz njih, ali uvek do kraja neshvatljivo i nerazumljivo.

Svaki pojedinac ima sopstveno mišljenju, prema tome na koji način funkcioniše njegov mozak, da se manifestuje i na psihološkom planu. Ako pojedinac živi u jednoj sredini, tada prima iz svoje okolne sve ono što se dešava oko nje. Na taj način se mišljenje u znatnoj meri prilagođava, adaptira, ali i modelira, kao i ako ima uslovi i usavršava. Mišljenje nije dato jednom za uvek, ono se iz godine u godinu neprekidno menja, a kod pojedinaca ono se stalno usavršava. Kod drugih, ono može i da se ne menja, ali to nije svojstveno svakom pojedincu. Radi toga, što se tiče mišljenja mogu se pojaviti u različitim periodima različiti stavovi kod pojedinca. Mišljenje je takva, elementarna, psihička funkcija koja je kod najvećeg broja ljudi permanentno menja, i kod izvesnih se stalno usavršava. Može preći iz pravolinijskog, asocijativnog, elastičnog, plastičnog do slojevitog. Kod pojedinca, mišljenje može da se neprekidno menja, ali kod drugih može zavisiti od okolnosti, praktično ostati bez neke posebne promene. Čak i da se ne ukazuje ni želja, pa ni neka potreba za promenom. Neki «uživaju» da im misao ostaje onakva kakva je bila u detinjstvu. Prema tome, može da se desiti da mišljenje može u sadejstvu sa nizom okolnosti i mišljenje da se menja, ali i da se ne menja u značajnijoj meri.

Misao ima jedno posebno svojstvo, koje je rezervisano da može odjednom da «zablista», da se javi na poseban način ispolji, ne samo od zavisnosti od okolnosti ili potpuno autohtono i na sebi svojstveni način, originalno.

Kao i u mozgu, tako i u psihičkim funkcijama, koje su produkt mozga, stalno se dešavaju promene. Vremenom se tokovi stalno zbivanju, neprekidno menjaju, usavršavaju ili degradiraju. Sa uzrastom, pa i starošću stalno se odigravaju promene. Kada se radi o mišljenju, po pravilu ono se dešava stalno i promene u njemu se neprekidno menjaju, ali u

Document info
Document views189
Page views189
Page last viewedSat Dec 03 07:10:08 UTC 2016
Pages78
Paragraphs1695
Words28746

Comments