X hits on this document

Word document

TIHOMIR JOVANOVIĆ – TOĆA - page 74 / 78

262 views

0 shares

0 downloads

0 comments

74 / 78

sadržajima.

Sokrat se trudio da odgovori na moralne dileme svoga doba, da predloži mudrosti svoga vremena, pošto je ukazao da je pošten stav prema istini u mudrosti saznanja veća od božanskih zbivanja.

Platon je uvek bio aktuelan sa svojim dijalogom verom u ljudsku sudbinu, kao u večitoj borbi kroz problem života i kako izbeći smrt, koja je neumitna. Kroz različite kontekste koji se prelamaju u Fedoni u stalnoj potrebi za nadom i poverenjem.

Aristotel je svoj pomirljivi, sintetički stav zasnovao svoju (meta) fiziku na jednoj za to vreme vrhunskoj naučnoj fizici. No ni on se nije mogao spasiti progona vlastodržaca nad dušama (sveštenika) i svetovnih vladalaca. Bio je daleko ispred svog vremena.

U srednjem veku filozofska misao je manje-više bila pod uticajem crkve, zamagljena religijskim problemima, čije pravce je određivala crkva. Svako protivljenje religijskimodnosno crkvenim dogmama ne samo da je zahtevalo izopštavanje, nego je bilo opasno po život.

Mnogo je žrtava koji su radi istine u nauci stradali na tazličite načine.

Bruno Đordano, ital. Dominikanac, filozof, tvrdio da se zemlja okreće oko sunca; izjednačavao prirodu i boga. Inspirator ne samo Herdera, Getea…Spaljen kao jeretik.

Spinoza Baruh je izjednačio boga i prirodu, tvrorac panteizma. Bog je sveobuhvatna priroda. Radi toga je isključen iz jevrejske verske zajednice.

Kant shvata filozofiju ovog sveta onako kako mu je pružila fizika koju je predložio Njutn.

Hegel brine o tome da svet ideja poveze sa čovekom koji se budi od zabluda u kojeg su ga ubacuje sumnje oko postojanje ili nepostojanje Boga. U svakom slučaju svojom mišlju se poistovećuje sa romantizmom svoga doba.

Hegel je usavršio dijalektiku i njome inspirisao mladog Marksa. Postavio je pitanje o apsolutnoj slobodi i istorijskoj odgovornosti. Marks je bio inspirisa idejom humanizma, ali u to vreme (sredina XIX veka) stanje teško eksploatisanih proletara, doveo je do krilaticece da se oni ujedine za svoja prava. Time je ukazao da prazna retorika o humanizmu je bespomoćna ako se ne preduzmu mere za njeno praktično realizovanje.

Svaka filozofija teži apsolutnoj istini, tačnije teži vanvremenskoj univerzalnoj istini, koja bi važila za sva vremena i za sve ljude. Tako sama filozofija postaje sebi problem i kako da sazna samu sebe. kako da se taj istorijski karakter, pa tako i relativnost filozofskih učenja, sa pitanjem da li se može pomiriti za sva vremena?

Engels je ukazao da ljudska misao povezana kroz Poreklo čoveka u skladu sa Darvinovom teorijom evolucije i čovekom vladaju sem bioloških, vladaju i ekonomski zakoni, a da se Bog može zanemariti, ili da katkad se njemu mora težiti, kao to zahteva Malbranš.

Kako je ekonomija dovela do revolucije i rata, egzistencijalisti su se okrenuli pojedincu, bilo protiv (Sartre) ili sa Bogom (Huserl, Jaspers), ali da je teskoba koju nam nameće život kao neumitna stvarnost (Hajdeger).

Document info
Document views262
Page views262
Page last viewedTue Jan 17 08:58:11 UTC 2017
Pages78
Paragraphs1695
Words28746

Comments